Željko Sabol
© Carmen Ezgeta

         ne vracaj se tamo odakle si jednom krenuo
           ma koliko ti spremno netko pruza ruku
           u svakoj prijaznosti slutimo nesto od osvete
         i svaki pozdrav moze biti klopka

       s koje strane ovog toka mogu reci: moja strana
  sam sam je gradio i sam je zelim razrusiti
kad odem da se ne sacuva ni kamen na kamenu
nista podlozno opstanku

   mozda nije nuzno umirati ali vec smo na to navikli
  svako zlo je opravdano tko da trazi razjasnjenje
 kratak je bio nas let, munjevita osuda
a zlocin sto nam ga pripisuju jos uvijek nije pocinjen

      ne da nas cuju nego pokore
                 otvaraju nam opet svoja vrata